Већина ћелијских компоненти су безбојне и не могу се јасно разликовати под микроскопом. Основна премиса флуоресцентне микроскопије је бојење компоненти бојама.
Флуоресцентне боје, такође познате као флуорофори или флуоресцентне боје, су молекули који апсорбују ексцитационо светло дате таласне дужине (обично УВ) и емитују светлост дуже таласне дужине након кратког одлагања. Кашњење између апсорпције и емисије је занемарљиво, обично реда наносекунди.
Емитована светлост се затим може филтрирати из ексцитационе светлости да би се открила локација флуорофора.
Флуоресцентна микроскопија користи интензивнију светлост да осветли узорак. Ово светло побуђује флуоресцентни материјал у узорку, који затим емитује светлост на већој таласној дужини.
Добијена слика је заснована на таласној дужини емисије другог извора светлости или флуоресцентне супстанце која није светлост која је првобитно коришћена за осветљавање и узбуђење узорка.
обрада
Светлост на таласној дужини побуде фокусира се на узорак кроз сочиво објектива. Флуоресценција коју емитује узорак фокусира се на детектор кроз сочиво објектива. Пошто се већина ексцитационе светлости преноси кроз узорак, само рефлектована побудна светлост стиже до циља заједно са емитованом светлошћу.
форму
„Флуоресцентна микроскопија“ се односи на сваки микроскоп који користи флуоресценцију за генерисање слика, било да се ради о једноставнијем уређају као што је епифлуоресцентни микроскоп, или сложенијем дизајну као што је конфокални микроскоп, који користи оптичко сечење да би се добила боља резолуција. Флуоресцентна слика.
Већина коришћених флуоресцентних микроскопа су епифлуоресцентни микроскопи, где се ексцитација флуорофора и детекција флуоресценције постижу кроз исту оптичку путању (тј. кроз сочиво објектива).
